Srpski satelit je poduhvat entuzijasta iz Komiteta za razvoj svemirskog programa iz Novog Sada
Kada na ljeto, tačnije 15. avgusta, sa Kosmodroma u Indiji, put svemira poleti 75 satelita, među njima će biti i srpski!
Koliko će tamo ostati, sada je teško predvidjeti, ali je sigurno da će „sprava“ veličine deset sa deset centimetara, teška do 1.300 grama, proizvod domaće pameti, iz vasione, na zemaljske stanice slati važne podatke o kvalitetu vodenih površina u Srbiji, vazduha i još nekih stvari, a ujedno je i sistem za rana upozoravanja.
To bi u najkraćem, moglo da se kaže o projektu entuzijasta okupljenih u organizaciji Komiteta za razvoj svemirskog programa iz Novog Sada, koja se već deceniju bavi svemirskim inženjeringom.
Zasad nemaju ni jednog astronauta, ali ih ta činjenica ne sputava da, sa razdaljine od nekoliko stotina kilometara „posmatraju“ vodene površine i njihov kvalitet, a ujedno i da testiraju sistem.
Objašnjavajući o čemu je zapravo riječ i kako će Srbija lansiranjem satelita umjesto astronauta stići čak do svemira, inženjer Dušan Radosavljević, predsjednik Upravnog odbora Komiteta, kaže da se sve organizuje povodom 75 godina nezavisnosti Indije, sa kojom su strateški partneri i sa kojom ova novosadska organizacija sastavljena od inženjera, radio-amatera, pilota, astronoma, programera, ima dugogodišnju odličnu saradnju.
„Srpski satelit i ostala 74 satelita biće lansirani na visinu od oko 500 kilometara,“ otkriva Radosavljević, šta će se dešavati 15. avgusta, na Dan nezavisnosti Indije, čijim povodom će sateliti poleteti put vasione.
Na satelitu se nalaze mali senzori koji bilježe pH vrijednost, temperaturu, otpušteni kiseonik u površinskim vodama. U njemu se nalaze neophodna elektronika i transmiter predajnik, i prilikom preleta satelita tog područja podaci sa bova opremljenim malim senzorima, u jezeru ili reci se šalju ka satelitima koji ih prihvata, a podatke smješta u memoriju. Važno je istaći da je brzina satelita 28.000 kilometara na sat.
Zaštićeni podaci
Tako prikupljeni podaci, kako dalje predočava naš sagovornik, po formalnom obrazovanju građevinski inženjer, ali sa stečenim znanjem iz programiranja i završenim svim mogućim kursevima i obukama iz programskog inženjerstva u Japanu, kada stignu do prve antene, odnosno zemaljske stanice, on bukvalno „istresa“ te podatke i šalje na zemlju, na prvu antenu pod njihovom kontrolom na koju naiđe.
„Podaci uskladišteni u zemaljskoj stanici koje imamo na svim kontinentima i povezane su internetom, dekodiraju se i za nekoliko sekundi se dobiju podaci šta se dešava na zemlji“, objašnjava Radosavljević.
„Ti podaci su potpuno zaštićeni i ne može doći do njihove zloupotrebe. Ideja je da, kada uspostavimo ovaj program, podatke ponudimo našim univerzitetima, registrovanim laboratorijama i institucijama, i na osnovu njih studenti mogu da rade magistarske i doktorske radove i bave se istraživanjem.
Ovaj četrdesetogodišnji Novosađanin ističe da sve što su do sada uradili, a i dalje rade, sami finansiraju, ali se na žale jer im je dobrobit svih prioritet, a suština je da se poboljša kvalitet života svima. Reč je o srpskom projektu koji, kako ističe naš sagovornik, može da se izvozi i da donese dobrobit celoj državi, a za opšte dobro.
„Sve je proizvod srpske pameti“ – ponosan je Radosavljević, i dodaje da je Srbija puna potencijala i da ga treba iskoristiti, a da on, kao patriota želi da pomogne svojoj zemlji.
„Svemirsko inženjerstvo bi moglo da postane nova grana. To je spoj elektronike elektrotehnike, informatike, raketne tehnike, matematika i fizika su tu kao fundamentalne nauke, telekokmunikacije“, ushićeno kaže Radosavljević za Novosti.
(Novosti)
