Loša vijest je da se hakerski napadi dešavaju sve vrijeme i da postoji velika mogućnost da postanete žrtva i da vaši podaci „procure“ u javnost, zbog čega morate biti spremni da brzo reagujete
Da vaši podaci procure u javnost je nerijetko zbog ljudske greške. Najčešće iza te osobe stoji kompanija koja nema šifrovanu bazu podataka o kupcima i svi podaci su ispisani „običnim“ tekstom.
Zašto se hakeri „tuku“ i toliko trude da dođu do tih podataka? Neki ih javno objavljuju jer žele i smatraju to svojom „pobjedom“ (obično nad kompanijom koju su hakovali, tj. iskoristili njene ranjivosti), dok će neki to držati javno i pokušati da prodaju vaše podatke na dark webu i sa njima naprave gomilu novca.
Neke od tehnika kojima hakeri pokušavaju da „hakuju“ pojedince su:
Phishing: Ovo je tzv „društvena prevara“ sa ciljem da vas prevare da kliknete na link koji će vas odvesti na web stranicu zaraženu malverom ili na web lokaciju koja izgleda kao prava (oficijalna) web stranica (npr. Hakeri kreiraju lažnu stranicu koja izgleda stvarno, a vi ako pokušate da se „logujete“ na njega i vaši podaci budu ukradeni)
„Brute force“ napad: Metoda u kojoj zlonamjerni softver ili loši akteri pokušavaju da pogode vašu lozinku koristeći softver koji će isprobavati „bezbrojne“ kombinacije dok ne „pogodi“ lozinku
Malver napadi (napadi zlonamernog softvera): širenje softvera koji inficira vaše uređaje radi prikupljanja osetljivih informacija
Kako da se zaštitite?
Najbolji način da zaštitite svoje podatke je da koristite jake i jedinstvene lozinke na svim vašim korisničkim nalozima. Dakle, za svaki korisnički nalog na internetu, druga lozinka.
Najlakši način da to postignete je korišćenjem menadžera lozinki (1Passvord, LastPass…) i korišćenjem višefaktorske autentifikacije (2FA – dvofaktorska autentifikacija) na svim nalozima koji to nude ili dozvoljavaju.
Štaviše, korišćenje antivirusnog softvera može spriječiti zlonamjerni softver da zarazi vaše uređaje, ali takođe treba da praktikujete „bezbjedno ponašanje“ na Internetu. To znači da nećete kliknuti na nepoznate linkove, ne posjećivati „sumnjive“ web stranice, ne otvarati priloge e-pošte nepoznatih pošiljalaca ili SMS poruka itd.
Šta da učinite kada dođe do „curenja“ podataka?
Loša vijest je da se hakerski napadi dešavaju sve vrijeme i da postoji velika mogućnost da postanete žrtva i da vaši podaci „procure“, pa morate biti spremni da brzo reagujete
Ova tri koraka su „logična“, ali nije na odmet ponoviti ih.
1. Promijenite sve lozinke koje su procurile
Hakeri često objavljuju informacije koje su ukrali na mreži. Svako sa malo vremena i truda može pronaći vaše lozinke i koristiti ih za prijavu na vaše druge korisničke naloge, čak i mjesecima nakon početnog kršenja privatnosti
2. Uklonite podatke sa web lokacija koje ne koristite
Niste koristili MyFitnessPal mjesecima ili godinama? Nismo ni mi. Još 2018. godine kompanija je pretrpjela hakerski napad gde su procurili podaci korisnika.
Niko ne garantuje da se to neće ponoviti u budućnosti. Ako ne koristite tu aplikaciju, izbrišite svoje lične podatke u njoj, a zatim izbrišite nalog i izbrišite aplikaciju. I uradite to za sve one usluge koje ne koristite.
3. Pročitajte odgovor kompanije
Da li ste pogledali web stranicu/web uslugu koja je hakovana? Pratite blog dotične kompanije, jer će se sigurno oglasiti o „napadu“.
Kompanije treba da kažu klijentima kada je došlo do povrede privatnosti ili krađe podataka i zašto se to dogodilo. Ako kompanija ne uspije da objasni ove razloge ili pokuša da prikrije incident, možda bi bilo bolje da prestanete da koristi njihovu uslugu.
(PC Chip)
