Svi učesnici u transakcijama virtuelnim novcem, najčešće „bitkoinima“, sa nestrpljenjem očekuju da počne da se primenjuje novi zakon o digitalnoj imovini, usvojen krajem prošle godine, a koji stupa na snagu 29. juna
Očekuju se da će Zakon o digitalnoj imovini i dodatni podzakonski akti da uvedu red u ovu misterioznu ekonomsku nišu.
Virtuelni novac ni po novom zakonu neće biti pod kontrolom centralne banke. On zabranjuje bankama i drugim finansijskim institucijama da u svom kapitalu ili imovini imaju virtuelne valute. Prema odluci NBS, bankama i tradicionalnim mjenjačnicama i dalje neće biti dozvoljena konverzija kriptovaluta u dinare.
Ipak, NBS će voditi registar firmi koje se bave virtuelnim valutama, koji će biti javno dostupan na njihovoj internet prezentaciji.
„Svi pružaoci usluga povezanih s virtuelnim valutama i drugom digitalnom imovinom biće dužni da pribave dozvolu nadzornog organa za pružanje tih usluga – Komisije za hartije od vrijednosti ili NBS, kao i da ispune sve uslove potrebne za dobijanje te dozvole – minimalni kapital, fit and proper zahtjeve, organizacione, kadrovske i tehničke zahtjeve… To mogu da budu isključivo privredna društva“, pojašnjavaju u centralnoj banci.
Za virtuelne valute po ovom zakonu ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, nema pravni status novca ili valute. Može se kupovati, prodavati, razmjenjivati, prenositi i čuvati prevashodno elektronski.
Uprkos velikom broju informacija, pa i ogromnom broju samih kriptovaluta, o nastanku, toku i smislu ovog digitalnog novca, zapravo se malo zna. Za proteklih 12 godina od kada se pojavila prva kriptovaluta bitkoin, takozvano rudarenje ili majnovanje zarazilo je planetu.
„Rudarenje“ je u stvari traženje virtuelnih para, uz pomoć jake računarske opreme. Bitkoini nastaju tako što kompjuter riješi komplikovani matematički zadatak iza kojeg se „krije“ jedan od ovih magičnih novčića.
Procjenjuje se da se nekoliko destina hiljada ljudi u Srbiji bavi trgovanjem digitalnim zlatom. Postoji registrovana mjenjačnica za kriptovalute, a pojedini restorani, kafići i trgovine primaju tokene kao platežno sredstvo. Doduše, uglavnom preko posrednika, firme ECD. U Srbiji je svega nekoliko firmi koje se bave mjenjačkim ili berzanskim poslovima kada je kripto u pitanju.
Blockchain
Tvorac ove epohalne tehnologije – blockchain je izvjesni Satoši Nakamoto – pseudonim iza kojeg stoji čovjek ili tim. Nakamoto je odredio da ne može postojati više od 21 milion bitkoina, zato nema inflacije.
Zamisao takvog novog softvera bila je da obezbijedi prenos informacija decentralizovano. Da omogući transfer vrijednosti između dvije osobe bez posrednika, da svako može da prima i šalje novac bez banaka i provizija.
Srećnici koji su na vrijeme došli do bitkoina i sačuvali ga, danas su vjerovatno bogati. U ovom momentu jedan bitkoin vrijedi oko 31.000 dolara, a pre desetak godina, kada je u Srbiji počelo da se „rudari“ i jakim računarima traže ove virtuelne pare, koštao je pola dolara.
Na svjetskom tržištu kriptovaluta postoji desetak hiljada vrsta, kaže Aleksandar Matanović iz firme ECD koja se trgovinom kriptovalutama bavi duže od decenije: „Među najuspešnijim su bitkoin, etereum, USD tether. Bitkoin je na prvom mjestu, a njegova vrijednost zavisi od reakcije tržišta. Očekujemo da novi Zakon o digitalnoj imovini zajedno sa promjenama Zakona o porezu na dohodak građana donese jasnija pravila i pravnim i fizičkim licima.“
Bankomati
VEĆ nekoliko godina postoje i bankomati za unovčavanje tokena, a kriptomata ima u nekoliko gradova u Srbiji. ECD je jedina firma koja trenutno nudi tu uslugu. Za kupovinu i prodaju postoje tri lokacije u Beogradu, a samo kupovina moguća je u Subotici, Novom Sadu, Inđiji, Beogradu, Nišu.
Definisano je da se zarada nastala u trgovini kritpovalutama oporezuje stopom od 15 odsto kao porez na kapitalnu dobit. Ukoliko se kriptovalute dobiju na poklon, plati porez na poklon 2,5 odsto. Dozvoljeno je, iako ranije prije zakona nije bilo zabranjeno, da pravna lica drže kriptovalute na svom knjigovodstvenom stanju. I uređeno je koje kriterijume određena firma na teritoriji Srbije treba da zadovolji da bi kreirala svoj token. Prije ovog zakona, smatra Matanović, nije bilo jasnih pravila, pa je prethodnu deceniju pred učesnicima u virtuelnoj ekonomiji bilo mnogo izazova.
„Inovacije prirodno idu ispred regulative“, kaže Matanović.
Sa novim zakonom tu su dodatni izazovi, kriterijumi, uslovi koje treba ispuniti. To će omogućiti da ozbiljne firme i ozbiljni pristupi konkretnom poslu dođu do potrebne licence za obavljanje konkretne djelatnosti. Dodatno se čekaju podzakonski akti, koji će detaljnije urediti oblast. Kupac do kriptovalute dolazi preko kriptomjenjačnice, tako što uplaćuje novac, a kriptomjenjačnica mu u digitalni novčanik prebacuje određenu sumu kriptovalute.
Iz NBS napominju da su virtuelne valute zbog anonimnosti pogodne za različite kriminalne aktivnosti, uključujući pranje novca i finansiranje terorizma. Zato se na sve koji posluju s virtuelnim valutama u Srbiji od aprila 2018. primjenjuju obavezna identifikacija svakog ko zamjenjuje virtuelne valute za novčana sredstva i obrnuto.
(Novosti)
