Agencija Darpa sprovodi program pod nazivom CRANE (Kontrola revolucionarnih letjelica sa novim efektorima) kako bi se napravio avion bez eksternih mehaničkih kontrola leta

 

Sredinom januara, Darpa je odabrala „Aurora Flight Sciences“ da napravi demonstracioni avion bez eksternih mehaničkih kontrola leta.

Konvencionalni avioni sa fiksnim krilima koriste zakrilce i repna kormila za kretanje. Aktivna kontrola protoka mijenja oblik krila kako bi promijenila aerodinamički protok letjelice.

Uklanjanjem spojenih površina koje dodaju težinu i mehaničku složenost modernim avionima, aktivna kontrola protoka (Active Flow Control) će smanjiti otpor i omogućiti ultra velike brzine. Avion će takođe imati deblja krila za strukturnu efikasnost, povećan kapacitet goriva i pojednostavljene sisteme visokog dizanja

Boeing-ova kompanija „Aurora Flight Sciences“ koja radi na ovom projektu za Darpa, pohvalila se slikama konceptnog trupa takve letjelice iz vazdušnog tunela.

 

Modularni dijelovi aviona

 

Do sada je Darpa sa njima provela prvu fazu projekta, koja je uključivala idejni projekat i  koncept. Sljedeća, druga faza će se fokusirati na dodatne detalje dizajna i razvoj softvera za letenje i kontrole letjelice, a smatraće se uspješnom kada eksperimentalni avion dokaže da je sposoban da leti na kontrolisan način bez tradicionalnih eksternih mehaničkih kontrola leta.

Kada to postignu, projektni partneri će krenuti u treću fazu, sa ciljem stvaranja prototipa mase nešto više od 3 tone i raspona krila od oko 9 metara.

Taj prototip bi trebalo da bude prvi avion pune veličine na svijetu, koji je prevazišao dvije velike tehničke prepreke: ugradnju aktivne kontrole protoka vazduha i njegovu upotrebu u kontrolisanom letu.

Plan je da dijelovi aviona budu modularni, kako bi u budućnosti Darpa i njeni partneri mogli da razvijaju nove letjelice zasnovane na ovoj tehnologiji i da im dodaju nova tehnološka rešenja.

Za sada prikazani Aurorin prototip koristi AFC u nekoliko namjena: od kontrole leta pri taktičkim brzinama, do poboljšanja performansi u svim drugim fazama leta. Objašnjavaju da sistem funkcioniše usmjeravanjem komprimovanog vazduha u posebno dizajnirane kontrolne površine i na taj način postiže efekat sličan onom kod pokretnih površina.

Takav sistem omogućava testiranje AFC-a na različitim oblicima krila, sa mlaznicama postavljenim na gornjoj površini krila.

Prvi let aviona u trećoj fazi projekta trebalo bi da se obavi 2025. godine, a planirano je da leti brzinom do 0,7 maha.

 

Dopada vam se  IT-mixer? Podržite nas putem društvenih mreža na linkovima ispod. Lajkujte našu stranicu na Facebooku, budite informisani u svakom momentu.