Kada veštačka inteligencija ima zadatak da vizuelno identifikuje objekte i lica, ona dodeljuje određene komponente svoje mreže prepoznavanju lica — baš kao i ljudski mozak.
Čini se da ljudski mozak mnogo brine o licima . Neuroni su toliko dobri u svom poslu da većina nas može lako da prepozna hiljade pojedinaca. Sa vještačkom inteligencijom, računari sada mogu da prepoznaju lica sa sličnom efikasnošću – a neuronaučnici sa MIT-ovog McGovern instituta za istraživanje mozga otkrili su da računarska mreža obučena da identifikuje lica i druge objekte otkriva iznenađujuću strategiju nalik mozgu da ih sve sortira.
Ovo otkriće, objavljeno 16. marta 2022. u časopisu Science Advances, sugeriše da su milioni godina evolucije koji su oblikovali kola u ljudskom mozgu optimizovali naš sistem za prepoznavanje lica.
„Rešenje ljudskog mozga je da odvoji obradu lica od obrade objekata“, objašnjava Katharina Dobs, koja je vodila studiju u laboratoriji McGovern istraživača Nancy Kanwisher, profesora kognitivne neuronauke Walter A. Rosenblith na MIT-u.
Isto je uradila i vještačka mreža koju je obučila. „I to je isto rješenje za koje pretpostavljamo da će pronaći svaki sistem koji je obučen da prepoznaje lica i kategoriše objekte“, dodaje ona.
Funkcionalno specifični regioni mozga
Pre više od 20 godina, Kanwisher i njene kolege otkrile su malu tačku u temporalnom režnju mozga koja posebno reaguje na lica.
Kanwisher kaže da je, dok je istraživala kako je ljudski mozak organizovan, uvek bila radoznala o razlozima za tu organizaciju. Da li mozgu zaista treba specijalna mašinerija za prepoznavanje lica i druge funkcije?
Dobs, koja je sada vođa istraživačke grupe na Univerzitetu u Njemačkoj, sastaviila je stotine hiljada slika pomoću kojih je trenirala duboku neuronsku mrežu u prepoznavanju lica i objekata. Kolekcija je uključivala lica više od 1.700 različitih ljudi i stotine različitih vrsta predmeta, od stolica do čizburgera. Sve ovo je predstavljeno mreži, bez naznaka šta je šta. „Nikada nismo rekli sistemu da su neka od njih lica, a neka objekti. Dakle, to je u suštini samo jedan veliki zadatak”, kaže Dobs.
Kako je program naučio da identifikuje objekte i lica, organizovao se u mrežu za obradu informacija koja je uključivala jedinice posebno posvećene prepoznavanju lica. Kao i mozak, ova specijalizacija se desila tokom kasnijih faza obrade slike.
Nije poznato kako mašina za obradu lica nastaje u mozgu u razvoju, ali na osnovu svojih nalaza, Kanwisher i Dobs kažu da mreže ne zahtijevaju nužno urođeni mehanizam za obradu lica da bi stekle tu specijalizaciju.
(PCpress / SciTechDaily)
Dopada vam se IT-mixer? Podržite nas putem društvenih mreža na linkovima ispod. Lajkujte našu stranicu na Facebooku, budite informisani u svakom momentu.
