Opšta pomama koja je posljednih dana zahvatila korisnike društvenih mreža, kako one „obične“ tako i brojne poznate ličnosti, da putem aplikacije FaceApp saznaju kako će izgledati kada ostare, mogla bi da ima ozbiljne posljedice.

Američka advokatica Elizabet Pots Vajnstin upozorila je putem Twittera na uslove korišćenja (to je onaj dosadni tekst koji niko od nas nikad ne čita) te aplikacije, u kojima je pronašla prilično zabrinjavajuće informacije.

Svi koji instaliranjem aplikacije prihvate uslove njenog korišćenja, FaceAppu daju „stalnu, neopozivu, besplatnu globalnu dozvolu za upotrebu, reprodukciju, modifikovanje, adaptiranje, objavljivanje, prevođenje i stvaranje drugih djela“ na osnovu sadržaja sa vaših uređaja.

Ako ste već instalirali i koristili FaceApp i želite da aplikacija ukloni sve vaše podatke sa svojih servera, to možete da zatražite na sledeći način:

Otvorite aplikaciju, kliknete na Settings, zatim Suport, pa Report a Bug i zatim kao subject stavite Privacy.

U prevodu, korisnici su FaceAppu dali dozvolu da koristi njihove fotografije, ime i prezime, korisničko ime i sve ostalo za što bi im moglo biti potrebno, uključujući i reklame. Tako da, ako ste instalirali aplikaciju, nemojte da se iznenadite ako vaša fotografija osvane na nekom reklamnom plakatu za, na primer, kondome, lek protiv impotencije ili za nešto treće.

Čak i ako korisnici isključe opciju pristupa fotografijama uskladištenim na njihovim uređajima, ova aplikacija tu opciju ignoriše i pristupa fotografijama.

Aplikacija FaceApp napravljena u Rusiji, da je njen vlasnik Rus i da to znači da su svi podaci koje ona pruzima bivaju poslati Rusiju. Naime, iza aplikacije, koja je korisnicima dostupna od 2017. godine, stoji bivši inženjer Microsofta i Yandexa Jaroslav Gončarov.

Pots Vajnstin upozorava i da tako definisana pravila korišćenja predstavljaju direktno kršenje evropske Direktive o zaštiti ličnih podataka (GDPR), prenosi Zimo.

Stručnjaci upozoravaju da bi aplikacija, koja ima visoke ocjene i na Google Play Storeu i na App Storeu, dugoročno mogla korisnicima da napravi više štete nego koristi. Zato preporučuju da je, ukoliko ste je instalirali, što prije uklonite sa svog pametnog telefona kako biste zaštitili svoje fotografije i lične podatke.

Tvrdnje da aplikacija može da pritupi svim fotografijama korisnika, iz FaceAppa negiraju tvrdeći da ona ima pristup samo onoj fotografiji koju je korisnik odlučio da modifikuje. Tvrde i da se većina fotografija briše sa njihovih servera u roku od 48 sati.

Aktuelni slučaj sa FaceApp-om predstavlja samo dieo većeg problema kad je (zlo)upotreba ličnih podataka korisnika od strane društvenih mreža i mobilnih aplikacija u pitanju.

Po tome se ova ne razlikuje mnogo od brojnih drugih aplikacija. Najočigledniji primer tu je svakako Facebook, koji takođe koristi tehniku prepoznavanja lica, kao druge tehnike pomoću kojih prati aktivnosti korisnika.

Problem je ovde veći utoliko što Facebook ima oko dve i po milijarde aktivnih korisnika na mjesečnom nivou, dok taj broj kod FaceApp-a iznosi „samo“ osamdeset miliona.

Pojedini stručnjaci smatraju da korisnicima nije dovoljno jasno stavljeno do znanja da FaceApp fotografije šalje na server, ali je važno napomenuti da se, i pored toga što je kreator aplikacije Rus, svi serveri nalaze u SAD, kao i da je ta kompanija izričito naglasila da se „korisnički podaci ne prebacuju u Rusiju“, navodi Wired.

(B92)

 

 

 

Dopadaju vam se tekstovi na IT-mixer.com? Podržite nas putem društvenih mreža na linkovima ispod. Lajkujte našu stranicu na Facebooku, budite informisani u svakom momentu.