Evropska unija je postigla dogovor o usvajanju Zakona o digitalnim tržištima (DMA), sveobuhvatni antimonopolski zakon koji treba da kontroliše Apple, Google, Metu i druge tehnološke gigante. Postignut je “privremeni” sporazum o zakonu, nakon višesatnih pregovora, prema saopštenju Evropskog parlamenta.
Uprkos povećanim lobiranjima velikih tehnoloških kompanija u Briselu, evropske institucije i članice EU dogovorile su ključne detalje novog zakona koji bi trebalo da obuzda moć i dominaciju tehnoloških divova iz Silicijumske doline, pišu svjetski mediji.
Najveća revizija u proteklih 20 godina
Brisel je spreman da predstavi Zakon o digitalnim tržištima (The Digital Markets Act) koji je osmišljen da obuzda tržišnu moć velikih tehnoloških kompanija, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times)
Uprkos intenzivnim lobiranjima tehnoloških divova poput Gugla (Google), Evropska komisija, parlament i članice uspjele su se dogovoriti o ključnim detaljima zakona za koji se očekuje da će biti usmjeren na onlajn platforme s tržišnim kapitalom ne manjim od 75 milijardi eura.
Okvir dogovoren posljednjih dana predstavlja ključni napredak za EU jer, ukazuje londonski list, planira najveću reviziju zakona koji regulišu rad najvećih svjetskih tehnoloških kompanija u više od dvije decenije. Zakon će po prvi put utvrditi pravila – za koja se očekuje da će biti na snazi početkom 2023. – o tome koliko velike onlajn platforme moraju biti da se takmiče na tržištu Evropske Unije.
Da bi se kvalifikovala kao „čuvar kapije“, moćne internet grupe koje su u fokusu novog zakona, kompanija će takođe morati da ima najmanje 45.000 aktivnih korisnika, kazali su za Fajnenšl tajms ljudi koji su upoznati s temom.
Gugl, Amazon, Fejsbuk (Facebook), Epl (Apple) i Majkrosoft (Microsoft) ispunjavaju ovaj standard, ali će zakon vjerovatno obuhvatiti i mnogo više grupa nego što se ranije mislilo, kao što su sajt za smještaj Buking (Booking.com) i grupa za onlajn trgovinu Alibaba.
Među detaljima o kojima su se dogovorila tijela EU je i mjera koja će primorati velike tehnološke kompanije da potrošačima ponude mogućnost izbora aplikacije za e-poštu i pretraživača prilikom kupovine novog pametnog telefona.
Zakon će takođe zahtijevati od servisa za razmjenu poruka da omoguće korisnicima interakciju s konkurentskim servisima manjih rivala, razbijajući time „zatvoreni“ model koji mnoge tehnološke grupe favorizuju. Regulatori EU tvrde da će nova pravila biti transformativna.
Razbijanje dominacije
Do sada su regulatori širom svijeta bili suviše spori u pokušajima da probiju dominaciju koju su stvorile velike tehnološke firme. Međutim, Evropski zakon o digitalnim tržištima bi to uskoro mogao da promijeni, ističe Rojters (Reuters).
Novi zakon EU koji obuzdava ovlaštenja Gugla, Amazon, Epla, Fejsbuka i Majkrosofta mogao bi da bude završen do kraja marta, izjavila je polovinom mjeseca evropska komesarka za konkurenciju Margret Vestager (Margrethe).
Kompanije koje se ne budu pridržavale novih pravila mogu biti kažnjene, dodaje Rojters ističući da je Evropski parlament predložio novčane kazne u rasponu od četiri do 20 odsto godišnjeg prihoda, dok se od „čuvara kapija“ koji sistematski krše svoje obaveze može tražiti da raspuste preduzeća.
Dosadašnji pokušaji da se naruši dominacija tehnoloških firmi bili su neuspješni. Primjer je borba Alfabeta (Alphabet) sa Evropskom komisijom, koja je počela 2010. godine. Dovela je do skoro 10 milijardi dolara kazni, ali je operativni profit kompanije porastao sedam puta od tog perioda, na preko 300 milijardi dolara. Štaviše, dodaje Rojters, Alfabet tek treba da plati te kazne, a Gugl drži oko 90 odsto evropskog tržišta pretrage.
Usklađenost sa zakonom će biti skupa, ukazuje Rojters navodeći primjer da ako aplikacije postanu dostupne izvan Eplove prodavnice, njene marže bi mogle pasti što za kompaniju, koja u Evropi zaradi četvrtinu prihoda, može biti problem.
Vestager, koja je predložila Zakon o digitalnim tržištima prije više od godinu dana, na kraju možda neće moći da sprovodi mjere onoliko striktno koliko bi željela, ali je, ističe Rojters, sve bliža razbijanju dominacije velike tehnologije.
Milioni za lobiranje u Briselu
Dok su se zahuktavale rasprave o novim i dugoročnim pravilima o digitalnim tržištima i obuzdavanju moći internet divova u Evropi, najveće svjetske tehnološke kompanije su prošle godine povećale svoju potrošnju za aktivnosti lobiranja u Briselu, piše Politiko (Politico).
Da su Epl, Amazon, Meta, Gugl i Majkrosoft povećali svoju potrošnju na lobiranje pokazuju novi podaci Registra transparentnosti EU. Prema tim podacima, Epl je otprilike udvostručio svoju potrošnju na oko sedam miliona eura u periodu od oktobra 2020. do septembra 2021.
Povećanje je još upečatljivije ako se uporede najnoviji podaci s prethodnim godinama, ističe briselski portal dodajući kako je u 2014. godini, Eplova potrošnja na lobiranje bila manja od milion eura.
Iznosi u Registru transparentnosti su prikazani kao rasponi; i prema gornjem rasponu, pet tehnoloških divova potrošilo je 29,5 miliona eura na lobiranje u institucijama EU u periodu koji pokrivaju novi podaci, što je povećanje od skoro jedne četvrtine u odnosu na prethodni period.
„S ovim ažuriranjem konačno vidimo koliko troškova su velike tehnološke kompanije prijavile za lobiranje u EU dok je pripremala ključna nova pravila kao što su Zakon o digitalnim uslugama, Zakon o digitalnim tržištima i Zakon o vještačkoj inteligenciji“, izjavila je za Politiko Margarida Silva, istraživačica u grupi za istraživanje i kampanju Opservatorija za korporativnu Evropu.
Novi podaci, ukazuje Politiko, osvjetljavaju sve veće napore koje su divovi iz Silicijske doline preduzeli da utiču na nadolazeća tehnološka pravila u Briselu, što će označiti značajan pomak u regulatornom okruženju kojim će morati da se kreću.
(Slobodnaevropa / Politico)
