Ljudski mozak je napravljen od 86 milijardi međusobno povezanih moždanih ćelija, ili neurona. Intel je sada učinio značajan korak ka digitalnom ekvivalentu, gradeći kompjuterski sistem sa 8 miliona digitalnih neurona.

Sistem, nazvan Pohoiki Beach, je prepun 64 Intelovih Loihi čipova i biće dostupan istraživačima koji mogu da pomognu proizvođaču čipova da razvije tehnologiju i komercijonalno je pokrene. 8 miliona digitalnih neurona Pohoiki Beacha je značajan korak ka Intelovom cilju da se do kraja godine dostigne 100 miliona.

„Pohoiki Beach će sada biti na raspolaganju više od 60 partnera ekosistema koji će da koriste ovaj specijalizovani sistem za rješavanje složenih, kompjuterski intenzivnih problema“, izjavio je direktor Intel Labs Rich Uhlig, koji je predstavio sistem na samitu DARPA Electronics Resurgence Initiative (ERI) Detroit.

Dosadašnji pokušaji pokazuju kako se tehnološka industrija, suočena s poteškoćama u ubrzanju konvencionalnih procesora, sve više inspiriše našim vlastitim organskim računarima. Potrebna je hrana i kiseonik da bi naša siva materija radila, ali mozak koristi samo oko 20 vati snage – to je otprilike isto koliko i skromno moćan PC procesor.

unutrašnjost računara

Realni proizvodi poput Appleovih iPhone čipova već se isporučuju sa sklopovima za ubrzavanje tehnologije koja je inspirisana mozgom, ali Intelov „neuromorfni“ Loihi projekt je značajan korak bliže načinu na koji stvarni mozgovi rade – čak uključuje digitalne ekvivalente aksona koje neuroni koriste za prenos signala svojim susjedima, dendritima koji primaju te poruke, i sinapsama koji ih povezuju.

Istraživači su već koristili Loihi sisteme za zadatke kao što su simuliranje taktilnog osećanja kože, kontrolisanje protetičke noge i šutiranja fudbalske lopte, rekao je Intel.

Do poboljšanja brzine procesora je teže doći, jer sa minijaturizacijom elektronike koja je u stalnoj ekspanziji dolazi i do povećanja potrošnje energije, a to je konstantna briga proizvožača. Da bi došli do rezultata, proizvođači čipova preusmjeravaju pažnju sa CPU-ova  opšte namjene – centralnih procesorskih jedinica – i na čipove specijalne namjene koji su brži u ograničenom skupu operacija.

Jedna od glavnih oblasti za takvu specijalizaciju su grafički čipovi koji se zovu GPU-ovi. Ali čipovi koji ubrzavaju tehnologiju neuronskih mreža na kojima se temelji današnji AI softver je nova, nedovoljno istražena oblast.

(IT mixer/CNET)

 

Dopadaju vam se tekstovi na IT-mixer.com? Podržite nas putem društvenih mreža na linkovima ispod. Lajkujte našu stranicu na Facebooku, budite informisani u svakom momentu.