Vijest da je ruski lovac Su-57 letio bez pilota izazvala je veliku pažnju širom svijeta. Jedni su se divili takvoj mogućnosti velike nade ruskog vojnog vazduhoplovstva, dok su drugi to osporavali. Iako se ne može pouzadno potvrditi da je Su-57 letio autonomno, sigurno je to jedan od pravaca razvoja za buduće vojne avione.
Ruski borbeni avion pete generacije Su-57 letio je autonomno tokom testiranja, rekao je anonimni izvor iz odbrambene industrije. Navedeno je da tokom probnog leta avion nije bio bez pilota. Pilot je ipak bio u kabini, ali samo zato da bi kontrolisao kako funkcionišu svi sistemi.
Vijest su prenijeli mnogi ruski mediji. Ali niko od vojnih zvaničnika niti od predstavnika vojne industije nije potvrdio navode anonimnog izvora da se obavlja ta vrsta testiranja.
Međutim, to je izazvalo pažnju i na zapadu. Mnogi su izrazili sumnju u mogućnost da je avion Su-57 letio bez pilota.
Kajl Mizokami koji prati teme iz avijacije za magazin Popular mehaniks kaže da izvještaji mogu da budu tačni, ali da bi ih trebalo uzeti sa izvesnom dozom sumnje.
On navodi da obično avioni koji se modifikuju za autonomno letenje zahtijevaju instalaciju opreme za daljinsko rukovanje oružjem, senzorima i sistemom za upravljanje. Su-57 je jednosjed, i ako je pilot sjedio u avionu, tvrdi Mizokami, nije bilo mjesta za takvu opremu.
Kako kaže, ili je Su-57 koji je korišćen za testiranje bio varijanta dvosjeda, ili se avionom upravljalo daljinski.
Da li je letenje bez pilota budućnost?
U ovom trenutku ne može pouzdano da se zna da li je Su-57 zaista izveo autonomni let, ali je sigurno da Rusija i druge zemlje rade na tome i da se vrše testiranja u tom smjeru.
U avionima nove generacije, elektronski sistemi igraju sve važniju ulogu. Prošle godine su počeli i probni letovi novog ruskog drona „ohotnik“ u tandemu sa Su-57, koji jasno ukazuju na namjeru bliske saradnje te dvije letjelice.
U februaru ove godine „Boing“ je objavio da je u saradnji sa vojskom uspješno izveden autonomni let dva aviona EA-18G „grouler“ (avioni za elektronsko ratovanje) koji su kontrolisani pomoću trećeg aviona.
Jedan od čestih zahtjeva koji se može čuti u najavama programa budućih aviona šeste generacije jeste oslanjanje na vještačku inteligenciju i mogućnost bespilotnog letenja.
Zbog toga je to sigurno predmet interesovanja i ruskih konstruktora i nije nevjerovatno da su se već razvili neki sistemi koji se testiraju. Ne zna se u kom obliku i ima veoma malo podataka o tome.
Su-57 ima veoma napredne programe
Ali je najavljeno da će Su-57 imati vema napredne sisteme koji će biti integrisani u jedinstveni kompleks.
To su krajem 2018. godine objasnili inženjeri iz „Suhoja“ i Radioelektronskog tehnoškog koncerna za magazin Avioniks internacional.
„Iz perspektive inženjera, moderni lovci su već dostigli nivo gdje nagli razvoj njihovih sposobnosti više nije moguć. Ipak, znamo da modernizacija sistema i motora može da dovede do ostvarivanja prednosti od 20-30 odsto u odnosu na prethodnike. Istovremeno, razvoj novih ‘mozgova’ ili avionike može da rezultira povećanjem efikasnosti i borbenih sposobnosti“, rekao je predstavnik Radiolektronskog tehnološkog koncerna.
Navedeno je da su novi sistemi zasnovani na čipovima sa više jezgara i operativnom sistemu koji može da komunicira u realnom vremenu sa drugim avionima kao i sa vozilima na zemlji.
Glavni dizajner novog kompleksa Dmitrij Gribov je rekao da će biti zamijenjena avionika četvrte generacije. Za Su-57 je razvijen specijalni program leta koji sadrži mnoge relevantne podatke.
Centralni računar i četiri miliona linija koda
Iz „Suhoja“ su najavili da će postojati centralni računar koji će kontrolisati sve ostale sisteme, uključujući naoružanje i podrška pilotu.
Sistem obavlja ulogu elektronskog pilota, navigatora i inženjera leta sposobnog da automatski prepozna i odredi neprijatelje i mete. Takođe, sposoban je da isplanira najoptimalniju rutu do destinacije.
Rečeno je da softver aviona Su-57 sadrži četiri miliona linija koda, ali da će se to dalje širiti uvođenjem novih opcija.
Razmjena podataka u Su-57 izvodi se putem fiber optičkih kablova. Ti kablovi omogućavaju velike brzine prenosa i imaju malu težinu. Podaci se putem tradicionalnih kablova prenose brzinom od 10 do 100 megabita u sekundi. Zato fiber optički kablovi omogućavaju brzinu od skoro osam gigabita po sekundi.
Sve to govori da će Su-57 biti veoma napredan avion i da je sasvim realno da se testiraju mogućnosti letenja bez posade. Trenutak koji svi čekaju je uvođenje aviona u aktivnu upotrebu, kada će se svakako znati mnogo više detalja o njegovim mogućnostima.
Ali sigurno je da to neće biti kraj razvoja Su-57 i da će se testirati novi sistemi koji će omogućiti njegovu modernizaciju (već je najavljena ugradnja novih motora sredinom decenije). Taj sistem će biti osnova za avion šeste generacije.
I na zvaničnom sajtu kompanije „Suhoj“ je navedeno da je avionika Su-57 otvorena za dalji napredak i razvoj kako bi se pružila podrška pilotu i više vremena da se koncentriše na taktičke zadatke.
