Istraživači su uzgajali moždane ćelije u laboratoriji koje su naučile da igraju video igricu nalik tenisu iz 1970-ih, Pong. Kažu da njihov “mini-mozak” može da osjeti i reaguje na okolinu.
Dr Bret Kejgan, iz kompanije Cortical Labs, piše u časopisu Neuron, tvrdi da je stvorio prvi „razumni“ mozak uzgojen u laboratoriji u posudi. Drugi stručnjaci opisuju ovaj rad kao „uzbudljiv“, ali kažu da nazivanje moždanih ćelija razumnim ide predaleko. „Nismo mogli da nađemo bolji termin da opišemo uređaj,“ kaže dr Kejgan. „On je u stanju da preuzme informacije iz spoljnog izvora, da ih obradi, a zatim da odgovori na njih u realnom vremenu.“
Mini mozgovi su prvi put proizvedeni 2013. godine za proučavanje mikrocefalije, genetskog poremećaja kod kojih je mozak premali, i od tada se koriste za istraživanje razvoja mozga. Ali ovo je prvi put da su uključeni i stupili u interakciju sa spoljnim okruženjem, u ovom slučaju video igricom. Istraživački tim: je uzgojio ljudske moždane ćelije iz matičnih ćelija i neke iz mišjih embriona do kolekcije od 800.000, povezao ovaj mini-mozak sa video igricom preko elektroda otkrivajući na kojoj strani je lopta i koliko je udaljena od vesla. Kao odgovor, ćelije su proizvele sopstvenu električnu aktivnost. Trošile su manje energije kako se utakmica nastavljala. Ali kada je lopta prošla pored vesla i igra je ponovo počela sa loptom u slučajnom trenutku, oni su više potrošili na ponovno kalibriranje u novoj nepredvidivoj situaciji.
Mini-mozak je naučio da igra za pet minuta. Često je promašio loptu – ali uspeh je bio znatno iznad slučajne šanse, iako, bez svijesti, ne zna da igra pong na način na koji bi to igrao ljudski igrač, naglašavaju istraživači. Dr Kagan se nada da bi se tehnologija na kraju mogla koristiti za testiranje tretmana neurodegenerativnih bolesti kao što je Alchajmerova bolest. “Kada ljudi gledaju tkiva u posudi, u ovom trenutku vide da li postoji aktivnost ili nema aktivnosti. Ali svrha moždanih ćelija je da obrađuju informacije u realnom vremenu”, kaže on. „Dodirivanje njihove prave funkcije otključava toliko više istraživačkih oblasti koje se mogu istražiti na sveobuhvatan način”.
Zatim, dr Kejgan planira da testira uticaj alkohola na sposobnost vještačkog mini-mozga da igra pong. Ako reaguje na sličan način kao ljudski mozak, to bi podvuklo koliko bi sistem mogao biti efikasan kao eksperimentalna zamjena. Međutim, dr Kejganov opis njegovog sistemskog osećaja razlikuje se od mnogih rečničkih definicija, koje navode da to znači imati sposobnost osećanja i senzacija. Počasni naučni saradnik Kardifske psihologije dr Din Bernet preferira termin „sistem razmišljanja“. „Postoje informacije koje se prenose i jasno koriste, izazivaju promene, tako da o stimulansu koji dobijaju „razmišljaju“ na osnovni način“, kaže on.
Mini-mozak će verovatno postati složeniji kako istraživanje bude napredovalo – ali tim dr Kejgana radi sa bioetičarima kako bi se osiguralo da slučajno ne stvore svjesni mozak, sa svim etičkim pitanjima koja bi pokrenula. „Moramo da vidimo ovu novu tehnologiju veoma nalik na kompjutersku industriju u nastajanju, kada su prvi tranzistori bili bezvezni prototipovi, ne baš pouzdani – ali nakon godina posvećenog istraživanja, doveli su do ogromnih tehnoloških čuda širom svijeta“, kaže on. Istraživači vještačke inteligencije (AI) već su proizveli uređaje koji mogu da pobijede velemajstore u šahu. Ali profesor Karl Friston, sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koji radi sa dr Kejganom, kaže: „Mini-mozak je učio bez podučavanja i tako je prilagodljiviji i fleksibilniji.“
(PCpress / BBC)
