Čini se da bitkoin rudnici nisu samo veliki potrošači električne energije u enormnim količinama jer nova analiza pokazuje da bi potrošnja vode, povezana s jednom bitkoin transakcijom, u prosjeku, mogla biti dovoljna da se napuni mali bazen
Bitkoin može biti izuzetno profitabilan, ali je istovremeno i ogroman potrošač električne energije, što nije tajna. Ali kao alternativa tradicionalnim i centralizovanim valutama, donekle je pogubno što utiče na životnu sredinu mnogo negativnije.
Tačnije, giganti poput Visa, MasterCard i American Express zajedno troše manje od jednog procenta onoga što bitkoin potroši sam! Te tri kompanije zajedno su 2020. godine potrošile oko 500 miliona kWh električne energije, a bitkoin transakcije su odgovorne za oko 50 milijardi kWh.
Problematično je i to što se tokom godine obradi 460 miliona bitkoin i etereum transakcija, a pomenute tri kompanije obrađuju ih čak 310 milijardi. Dakle, dok sedam transakcija u sekundi uspije da se obradi u kripto svijetu, u stvarnom svijetu se obradi oko 1250.
Zato i ne čudi previše da čak 75 odsto prihoda koji rudari bitkoina ostvare odlazi na račune za struju. Ovo je razotkrio CryptoMonday i prilično šokantno jer samo potvrđuje da se veoma mali procenat rudara još uvek isplati.
Tačnije, jedna BTC transakcija troši 2 165 kVh električne energije. Prosječno američko domaćinstvo potroši toliko za 74 dana. Ako se zna da je cijena jednog kilowat sata u SAD 14 centi, dolazimo do podatka da jedna BTC transakcija košta 303 dolara.
Ako sve zajedno stavimo u još širi kontekst, dolazimo do podatka da se dnevno troši struja u vrijednosti od 30 miliona dolara. I to samo za obradu bitkoin transakcija!
Vodeni otisak bitkoina raste
Rudarstvo bitkoina može potencijalno opteretiti vodne resurse u sušnim područjima. Rudari koriste specijalizovane računare za rješavanje zagonetki 24 časa dnevno kako bi potvrdili transakcije.
Sva ta kompjuterska snaga troši mnogo energije. Kao i drugi centri podataka, mnogi kripto rudnici koriste mnogo vode u sistemima za hlađenje kako bi spriječili pregrijavanje mašina.
Doktorand Alex de Vries, sa „Vrije Universiteit“ iz Amsterdama proveo je studio i došao zapanjujućih brojki o potrošnji vode. Vries je procijenio direktnu potrošnju vode iz sistema za hlađenje rudnika bitkoina, zajedno sa indirektnom potrošnjom povezanom sa proizvodnjom električne energije jer elektrane takođe koriste vodu u sistemima za hlađenje.
Otkrio je da je rudarenje kriptovaluta potrošilo oko 16 000 gigalitara vode 2021. godine, kada je cijena bitkoina dostigla vrhunac na više od 65 000 dolara. To znači da je tokom svake transakcije potrošena količina vode koja odgovara malom bazenu, oko 16 000 litara. To je oko 6,2 miliona puta više od koriščenja kreditne kartice.
U 2022. cijena bitkoina je pala i rudarenje je usporilo. Cijena tada ponovo raste sa 20 000 dolara na oko 42 000 dolara koliko je već danas, i što je cijena viša, to je veći podsticaj za rudnik. De Vries očekuje da će potrošnja vode za kriptovalute ove godine ponovo porasti na maksimalno 23 000 litara.
U SAD, najvećem centru za rudarenje bitkoina na svijetu, rudarenje godišnje koristi vodu koliko i grad veličine Vašingtona.
Ako bismo strožije govorili o životnoj sredini, bitkoin transakcije emituju 114 megatona ugljen-dioksida (CO2) godišnje. Toliko troši Češka. Ukratko, sve je više argumenata protiv bitkoina.
(IT mixer)
