Tim naučnika sa Univerziteta Teksas u Ostinu unapredio je dosadašnje metode čuvanja podataka u DNK molekulima
Njihova tehnologija omogućila je zapisivanje kompletnog filma Čarobnjak iz Oza iz 1939. godine, prevedenog na Esperanto, u jedan DNK molekul, i to znatno efikasnije i preciznije nego što je do sada bilo moguće.
Nova tehnologija unaprijedila je način zapisivanja, ali i algoritme za čitanje podataka iz DNK. Sada je moguće pročitati sadržaj zapisa čak i kada je molekul djelimično oštećen.
Iskorišćene su i sve već od ranije poznate prednosti zapisivanja u DNK, koje uključuju mogućnost čuvanja podataka na sobnoj temperaturi, kao i njihovu dugovječnost. Mogu da traju stotinama, pa i hiljadama godina.
Efikasno i trajno
Naučnici koji stoje iza ovog dostignuća ističu da je zapis podataka u DNK oko 5 miliona puta efikasniji od postojećih tehnologija za dugotrajno čuvanje podataka i tipičnih hardverskih servera.
Poređenja radi, za podatke koji mogu biti zapisani u kapljici DNK prečnika jednog milimetra, trebala bi nam dva hipermarketa puna servera sa podacima, ukoliko se radi na klasičan način. Dodatno, DNK „centre“ nije potrebno hladiti i tako trošiti velike količine energije.
Do sada je najveći nedostatak ovog vida zapisivanja podataka bila činjenica da su molekuli DNK skloni greškama, odnosno da se geni u molekulu mogu „reorganizovati“.
To se manifestuje kao dodavanje ili uklanjanje sekvenci gena, a samim tim i podataka. To za rezultat ima pogrešnu interpretaciji od strane računara.
Pokušaji da se greške otklone do sada su se svodili na višekratno zapisivanje istih podataka, recimo 10 ili 15 puta u nizu, jer količina memorije ionako je gotovo neograničena. Nova metoda podatke zapisuje u obliku „rešetke“. Aalgoritmi su složeni tako da jedni podaci „osnažuju“ druge, pa ih je potrebno zapisati samo jednom.
🌈 The Wizard of Oz – 1939 https://t.co/ZrczhxWMxx pic.twitter.com/oUf6EICKeR
— もいもい’s X World! (@LeDisneyMoi) July 10, 2020
Zapis Čarobnjaka iz Oza izložen je visokim temperaturama i vlazi, koje su ga delimično oštetile. Ali informacije iz njega ipak su bile uspješno dekodirane.
Rad o tome objavljen je u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.
(B92)
