Električni automobili postaju sve popularniji, ali da li su oni zaista ekološki superiorniji nad klasičnim automobilima
Iako su smatrani jednom od ekoloških alternativa vozilima sa unutrašnjim sagorevanjem, električni automobili bi takođe mogli nanijeti ozbiljnu štetu životnoj sredini, upozoravaju naučnici sa evropskih univerziteta.
Najveća opasnost leži u litijumskim baterijama. Pri proizvodnji baterije emituju se otrovi, fina prašina i velika količina ugljen-dioksida. Najava gradnje „Tesline“ fabrike baterija u Evropi kod Berlina može doći pod lupu Stranke njemačkih zelenih, veoma uticajnih u javnosti.
Kako električni automobili dobijaju sve veću popularnost, potencijalne posljedice postaju sve strašnije. Da bi se proizvela tona litijuma, potrebno je izvući 1.900 tona vode. Ova metoda proizvodnje već utiče na poljoprivrednike u regionima u blizini lokacija za proizvodnju litijuma.
Pročitajte još: Lažna buka električnih automobila
U regionu Salar de Atakama u Čileu 65 odsto regionalnih voda se koristi za proizvodnju litijuma. Kobalt je važna komponenta litijum-jonskih baterija, a glavne svjetske rezerve kobalta nalaze se u Demokratskoj Republici Kongo, gde se eksploatiše radna snaga, a u procesu proizvodnje učestvuju čak i djeca.
Jedan od najvećih problem odlaganje i reciklaža
„Jedan od najvećih problema je to što litijumske baterije sadrže dosta toksičnih elemenata koji bi mogli da završe u zemlji bez odgovarajuće reciklaže. Takođe, postoji veliki rizik od požara, jer su ove baterije veoma osetljive na paljenje“, napominje Landon Nortfus iz Nortbolta.
Jedan od važnih aspekata koje treba uzeti u obzir jeste i količina prirodnih resursa koja se koristi za proizvodnju baterija koje pokreću električne automobile. Za njihovu proizvodnju prerađuje se 250 tona spodumena i 750 tona fiziološkog rastvora da bi se napravila tona litijuma, zavisno od primenjene metode.
Pročitajte još: Za brže punjenje Litijum-jonskih baterija moraćemo da pazimo na temperaturu kažu naučnici
„Industrijski roboti se takođe moraju modernizovati da bi mogli obavljati komplikovane operacije koje su potrebne u postupku demontaže i reciklaže litijumskih baterija“, dodaje Landon Nortfus.
Da bi se pristupilo podzemnim ležištima litijuma, rastvor slane vode se ispumpava na površinu. Slana voda ostaje u jezeru i isparava nekoliko mjeseci ili godina, sve dok ne nestane. Slani rastvori su veoma koncentrovani i pored litijuma obično sadrže i kalijum i natrijum, što sveukupno dovodi do iscrpljivanja podzemnih voda.
(RTS)
Dopadaju vam se tekstovi na IT-mixer.com? Podržite nas putem društvenih mreža na linkovima ispod. Lajkujte našu stranicu na Facebooku, budite informisani u svakom momentu.
