4 razloga o kojima morate dobro da razmislite kad kupujete “pametni” TV

Pametni TV nekada luksuz u kući, a danas je standard koji se kupuje i zbog toga bi trebali da budemo upućeni šta je on i s kojim problemima možemo da se suočimo kad ih kupimo

Kada uđete u trgovinu s elektronikom ili pokušate online kupiti televizor, velika je šansa da ćete naći pametni (smart) TV po pristupačnoj cijeni. Iako oni imaju svojih benefita, ne biste trebali olako shvatati njegovu kupovinu. Imaju onih svojih problema, a o njima možete da čitate u nastavku teksta…

Što je pametni TV?

Pametni televizori su oni koji imaju ugrađenu mogućnost spajanja na Internet. To znači da ako vaš TV ima ethernet utor ili WiFi modul, možemo ga smatrati “pametnim”. To znači da ako na njemu nešto želite gledati ili streamati, ne morate imati Roku, Apple TV, Chromecast … dovoljno je samo da ga spojite na kućnu mrežu i to je to.

Pošto TV danas možete spojiti na Internet, to vjerojatno znači da za njega možete naći i odgovarajuće aplikacije. Većina platformi na kojima rade pametni televizori imaju aplikacije kao što su Facebook, Netflix, YouTube … i one vam pokušavaju olakšati gledanje vaših omiljenih serija i filmova.

Imajući to u vidu, većina korisnika neće dalje da razmišlja. Ima dobru rezoluciju, ima Internet konekciju – to je to. Kupuje se pametni TV – Ali, nije sve idealno…

Pametni televizori su bezbjednosni rizik

Kada kupujete neki pametni uređaj, uvijek bi trebali da imate u vidu bezbjednost. Sigurno nećete kupiti uređaj koji se spaja na Internet i ima hrpu bezbjednosnih propusta. Ali, nažalost, svaki uređaj koji se može da se kategorizuje kao dio “Internet of things” svijeta je potencijalna katastrofa.

Ispostavilo se da su pametni televizori najugroženija grupa uređaja na Internetu. Neki ih opisuju kao “noćnu moru”. Čak je i FBI izdao upozorenje u kojima upozorava korisnike na probleme sa bezbjednošću i privatnošću.

Praktički svi pametni televizori imaju “automatic content recognition” (ACR) s čime mogu pratiti sadržaj koji gledate na TV-u. Oni te informacije koriste kako bi vam mogli da prikazuju relevantne reklame. To je moguće u određenoj mjeri limitirati, ali većina korisnika to neće da napravi jer nisu svjesni rizika. Pitanje je – želite li sve što gledate da podijelite s proizvođačem televizora?

Drugi problem je slabo ažuriranje OS-a kojeg koristi pametni televizor. Svaki OS ili platforma je zavisna o onome ko ju je napravio. Ako kompanija odluči prekinuti nadogradnju platforme, bez obzira na to što ona ima bezbjednosne probleme, tada vam je televizor bezbjednosni problem na vašoj kućnoj mjeri. Uz to, prioritet su pametni telefoni i računari koje ljudi koriste. Televizori baš i nisu.

I za kraj, mnogi pametni televizori imaju integrisane kamere i mikrofone u sebi. Dobar haker može to da iskoristi, te vas gledati preko kamere, prisluškivati što pričate i slično. Da, znamo da je mala šansa za to, ali sigurno nije ugodno sjediti ispred pametnog televizora i razmišljati gleda li vas neko s “druge strane”.

Postoje drugi uređaji za TV koji su superiorniji

Vjerojatno najveća prednost, koju proizvođači pametnih televizora ističu, je lakoća streamanja sadržaja sa servisa poput Netflixa, Hulua, Disneyja, YouTubea, Spotifya… Ideja je odlična, ali ti servisi nisu ekskluzivni za pametne televizore. Možete ih iskoristiti i na bolje načine.

Opcije poput Rokua, Amazon Fire TV-a, Apple TV-a ili Chromecasta su mnogo bolje opcije. Kao prvo, nude bolji interfejs, lakše i brže korišćenje, te lakšu navigaciju.

Ukratko, Apple TV ili Chromecast vam nude da ih na brzinu spojite s TV-om i s računara castate sadržaj koji želite na svom TV-u. Ako negdje idete na put, možete ih spremiti u ruksak i ponijeti sa sobom. Nisu toliko skupi, a mnogo su fleksibilniji nego sam pametni TV.

Pametni televizori nemaju pametni interfejs

Pametni uređaji bi trebali imati pametni interfejs. Pametni telefoni i računari su odlični jer imate nekoliko načina za unos podataka i korišćenje istog – tipkanje prstom, navigaciju pomoću prsta, korišćenje miša … Pametni televizori su užasni po tom pitanju i to može biti izuzetno frustrirajuće.

Drugim riječima, ako želite da iskoristite svoj pametni televizor, da biste pokrenuli, recimo, seriju na Netflixu, morate puno toga da napravite i trebaće vam dosta vremena da sve pokrenete. Za svako slovo morate pritisnuti par dugmadi na daljinskom upravljaču. Samo dok napišete ime serije, trebaće vam dvije minute. A da ne govorimo o navigaciji kroz interfejs koje pametni televizori nude. Neki televizori nude glasovne naredbe, ali ni to baš nije idealno.

Sve u svemu, pametni televizori nisu uvijek najpraktičniji za korišćenje zbog svojih loših interfejsa koje nude.

Neki pametni televizori nisu pouzdani

Usprkos svim problemima, moramo reći da je ponekad praktično imati aplikaciju na televizoru. Želite nekome pokazati klip na YouTubeu. Nema problema. Par minuta posla i YouTube radi. Ali, te aplikacije su daleko inferiornije u odnosu na one koje imate na smartfonu ili računaru. Pogotovo kada uzmete u obzir hardverske limitacije.

Većina pametnih televizora ima jako slabe procesore u sebi. Točnije, dobićete jako slabe performanse. Televizori će štekati, ponekad ćete imati lag od par sekundi, aplikacije će se srušiti same od sebe jer nemaju dovoljno memorije… Sve se to događa i na smartfonima i na računarima, ali ovdje je jako frustrirajuće zbog već spomenutih razloga.

Nadalje, imali smo problema i s Internetom, neprepoznavanjem HDMI kablova, lošom Bluetooth konekcijom i slično. Mnogo puta smo morali “resetovati” televizor tako da ga ugasimo, isključimo iz struje, te ponovno ukopčamo kako bi radio.

Ako mislite da su nabrojani razlozi nešto s čime možete da živite, nema problema. Ne odgovaramo nikoga od kupovine pametnog televizora, ali smo se susreli s mnogo problema i želimo da budete svjesni istih. Ali, za par godina će vjerojatno i oni biti mnogo bolji i praktičniji. Za sada, radije preferiramo Apple TV i/ili Chromecast i streamanje sadržaja s računara ili laptopa, nego direktno s Interneta na televizor.

(PC Chip)