Džejms Hovels se „proslavio” tako što je bacio eksterni hard disk sa 7.500 bitkoina u smeće 2013. godine, prošle godine je pokrenuo akciju da ih pronađe, a sada ima plan da uključi i pse robote
Džejms Hovels je kompjuterski naučnik iz Njuporta, blizu Kardifa (Vels) je rudarenjem proizveo oko 7.500 bitkoina. To je u današnjim uslovima zaista veliki novac (prema sadašnjem kursu je oko 155 miliona evra, odnosno nešto više od 1,1 milijardu kuna. On je čuvao bitkoine na eksternom hard disku, koji je 2013. greškom završio u smeću i na kraju na lokalnoj deponiji.
Prošle godine, Hovels je ponudio lokalnim vlastima Njuporta četvrtinu cjelokupne izgubljene sume, samo ako bi mu dozvolili da iskopa deponiju komunalnog otpada i njenih otprilike 100.000 tona smeća u potrazi za svojim digitalnim bogatstvom.
Tada mu molba nije uslišena. Kopanje po nekoliko godina starog smeća na deponiji nije dozvoljeno, saopštile su lokalne vlasti. Rekli su da bi takva aktivnost loše uticala na životnu sredinu, a bila bi i izuzetno skupa, te da nema garancije da će se disk ikada naći u upotrebljivom stanju.
Britanac bi uključio i pse robote
Međutim, britanac ne odustaju (a malo ko bi odustao znajući da je negdje zakopano ogromno bogatstvo). Hovels je sada okupio rizične ulagače i osmislio ambiciozan novi plan.
Naime, pokušaće ponovo da ubijedi lokalne vlasti da mu dozvole da otkopa deponiju. U potragu za diskom sa 7.5000 bitkoina koje je bacio britanac bi se uključili ljudi koji bi sortirali otpad i psi roboti iz Boston Dinamics-a. Pored njih bi bile i mašine za sortiranje otpada na pokretnoj traci, opremljene algoritmima vještačke inteligencije.
Sve ovo bi trebalo da pomogne da se njegov izgubljeni spoljni disk pronađe u desetinama hiljada tona desetogodišnjeg otpada.
Plan ima dvije opcije. Prvi je opsežno kopanje cijele deponije. To bi zahtjevalo sortiranje svih stotina hiljada tona otpada i otprilike tri godine, po cijeni od 11 miliona evra.
Za drugu, manju operaciju bilo bi potrebno „samo” 6 miliona evra i godinu i po dana. Zajedno sa Hovelsom, na ovome bi trebalo da rade i brojni stručnjaci za vještačku inteligenciju, sortiranje, iskopavanje, upravljanje otpadom i oporavak digitalnih podataka.
Platio bi i sugrađanima
U slučaju da se pronađu izgubljeni bitkoini, svi bi dobili dodatni finansijski bonus. U istom slučaju, Hovels bi zadržao oko 30 odsto vraćenog iznosa. Isto toliko bi dao timu za pretragu i investitorima, a preostali iznos podijelio – lokalnom stanovništvu.
Prema njegovoj računici, svaki od oko 150.000 stanovnika Njuporta mogao bi da dobije 50 funti za svoje čišćenje.
Plan će biti predstavljen nadležnima u narednim nedjeljama, a ukoliko bude ponovo odbijen, uvjeren je da bi imao šansu da sudskim putem dobije dozvolu za otkopavanje deponije.
(Bug)
